Građani koji imaju višak novca imaju veliku brigu. Kako ga sačuvati ili dodatno zaraditi na njemu.
Zato je, posebno u nesigurnim i turbulentnim vremenima, večito pitanje kako štedeti.
Neki se odlučuju da kupe nekretnine, jer osim što novac ulože i sačuvaju izdavanjem mogu dodatno da zarađuju. Drugi, skloni manjem riziku, drže novac u bankama, iako su kamate male, dok je i dalje veliki broj građana koji novac jednostavno čuvaju u slamaricama. Praktičniji smatraju da je njihova ušteđevina najsigurnija u zlatu koje je dokazani čuvar vrednosti, s tim što je to dobra prilika za one kojima on ne treba za investiranje i žele da ga sklone sa strane na duži period. Zlato je berzanska roba i cena mu se menja, ali kada se podvuče linija u poslednjoj deceniji, cena mu je skočila više od 100 odsto, što znači da su građani mogli da zarade više od 10 odsto po godini.
– Dugoročno, a pogotovo u proteklih godinu dana, zlato ostvaruje neverovatne rezultate. Putanja mu je stabilna i uzlazna. Ako pogledamo rast cene zlata, na primer u proteklih 50 godina, ono je skočilo za više od 6.500 procenata, a to je sličan rast kakav je ostvarila i američka berza u istom periodu. Ključna razlika je u tome što zlato nosi manje rizika, dok je berza imala više perioda opadanja i krize, poput 2001, 2008. i 2020. godine – kaže za naš list Drago Matović, ekonomski analitičar kompanije „Taveks zlato i srebro”.
On navodi primer da je cena zlata pre deset godina iznosila oko 1.200 dolara po unci, a danas oko 2.650 dolara. A u poslednjih godinu rast je oko 40 odsto, opet više nego prosek američke berze za ovu godinu. Na pitanje kako da se odluče koju vrstu štednje da biraju, Matović objašnjava da je teško reći da li je jedna opcija nužno bolja ili lošija, ključno je da je drugačija.
– Koju investiciju treba odabrati zavisi u potpunosti od ciljeva, budžeta i tolerancije za rizik. Ako ste osoba sa velikom tolerancijom za rizik, tražite ulaganje na kratki rok i imate sumu novca koju ste spremni da izgubite u pokušaju velike zarade, onda idete na rizičnije opcije poput kriptovaluta ili fjučersa na berzi. Ako tražite stabilnu dugoročnu ušteđevinu, okrećete se tradicionalnim investicijama u sredstva čija vrednost raste tokom vremena, poput investicionog zlata ili nekretnina. Sa nekretninama je jedini problem što one zahtevaju ogroman startni kapital, a pored toga tržište nekretnina je poznato po svojoj dugoročnoj nestabilnosti, ali i dalje je definitivno kvalitetna investicija – objašnjava naš sagovornik.Investiciono zlato, nastavlja, ima taj benefit što može da odgovara svim budžetima, od malih količina poput poluga od jedan gram sve do velikih od po kilogram. Svako može da se uklopi u zavisnosti od raspoloživog novca.
Matović smatra da je važno imati „balansirani portfolio”, odnosno da se novac uloži na više načina.
– Ne treba da se u potpunosti oslanjate samo na jedno sredstvo, jer ukoliko se javi kriza na tom jednom tržištu, nalazite se u dosta lošijoj poziciji nego da ste investiciju podelili i rasporedili u par alternativa. To ne mora biti kompleksno, dovoljno je, recimo, imati štedni ulog u banci sa visokom kamatnom stopom, imati neku količinu u zlatu i ušteđevine u drugim valutama poput evra ili dolara.
Kada rasporedite svoju ušteđevinu, uvek ste sigurniji – kaže on.
Najgora opcija je , smatraju stručnjaci, ostaviti novac da „sedi” i gubi vrednost zbog inflacije.– Nema veze koja je valuta u pitanju, sve svetske valute svake godine gube vrednost od ovog nevidljivog poreza. Ključno je da vaš novac „radi” – ističe Drago Matović.
Poluge ili dukati
Obe forme su podjednako zastupljene. Odabir samog proizvoda zavisi od budžeta, plana investicije, intervala kupovine i mnogih drugih faktora. Neki investitori kupuju samo zlatnike, neki samo poluge, dosta zavisi i od personalne preference koja nije povezana nužno sa investicijom.
Pojedini investitori vole austrijsku kovnicu, pa kupuju samo dukate Franca Jozefa, a drugi švajcarsku livnicu „Pamp” zbog njihovih umetničkih elemenata na polugama, pa se odlučuju samo za njihove proizvode.
Margine i razlika u ceni između proizvoda iste težine od dva različita proizvođača je mala, kaže naš sagovornik iz kompanije „Taveks”.